Procena

Institucionalna promena u OOR podrazumeva integrisanje održivosti u sve aspekte školskog okruženja—kurikulum, aktivnosti i angažovanje zajednice—na holistički način. Ovaj pristup doprinosi uvođenju principa održivosti u celu instituciju, podstičući značajnu i trajnu promenu. Uključivanjem cele školske zajednice prevazilaze se izolovani pokušaju ili direktive odozgo prema dole, pri čemu se stvara kultura održivosti.

Obrazovne igre i simulacije unapređuju učenje putem stvaranja realističnih scenarija u kojima se upravlja resursima i rešavaju ekološki problemi, pružajući učenicima praktično iskustvo povezano sa održivošću.

OOR u prvi plan stavlja participativno učenje koje razvija kapacitete na individualnom, kolektivnom i društvenom nivou za donošenje informisanih odluka koje podržavaju održivi razvoj.

Iako odabrani sadržaji, unapred snimljena predavanja i deljenje nastavnih planova mogu da budu korisni, pravi potencijal onlajn platformi leži u podsticanju kolaborativnog, interaktivnog i reflektivnog iskustva učenja koje omogućava učenicima i nastavnicima da aktivno učestvuju u OOR konceptima.

Istraživački portfoliji koriste se za dokumentovanje celokupnog istraživačkog procesa, uključujući pitanja, izvore koji su konsultovani, analizu podataka i zaključke, što pomaže u ocenjivanju stepena razumevanja učenika kada je u pitanju tema i njihovog pristupa održivosti.

Iako su gostujući predavači, diskusije o udžbenicima i istraživački izveštaji korisni, najefikasniji način za olakšavanje aktivnog učenja u OOR jeste kroz iskustvene aktivnosti kao što su studije slučaja, igranje uloga i diskusije. Ove metode aktivno angažuju učenike u kritičkom mišljenju i rešavanju problema, pružajući praktična i kolaborativna iskustva učenja.

Učenje kroz služenje kombinuje učenje u učionici sa značajnim volonterskim radom, integrišući teorijsko znanje sa praktičnim iskustvima. Kroz strukturiranu refleksiju, studenti produbljuju svoje razumevanje teorijskih koncepata dok se bave stvarnim izazovima, čineći to kroz jedinstveni obrazovni pristup koji se razlikuje od volonterizma ili praksi.

Pariski sporazum zahteva od razvijenih zemalja, kao onih koje su kroz istoriju najviše doprinele emisiji gasova sa efektom staklene bašte, da obezbede 100 milijardi dolara godišnje kao finansijsku podršku zemljama u razvoju, uzimajući u obzir njihove specifične potrebe, počevši od 2025. godine.

Do 2050. godine, mnoge evropske zemlje će doživeti opadanje populacije, pri čemu će neke imati smanjenje veće od 15%, prvenstveno zbog niskih stopa nataliteta. Projektuje se da će populacija zemalja EU porasti sa 446,7 miliona u 2022. na najviše 453,3 miliona u 2026. (+1,5%), a zatim će postepeno početi da opada na 447,9 miliona u 2050. i 419,5 miliona u 2100. godini.

Iako predavanja i procene imaju svoju ulogu, transformativna pedagogija u OOR stavlja akcenat na aktivno angažovanje, kritičku refleksiju i rešavanje problema u stvarnom svetu. Ona ide dalje od jednostavnog pamćenja činjenica, sa ciljem da razvije sposobnost učenika za kritičko razmišljanje i osnaži ih da postanu činioci promena za održive prakse.

Igre simulacije su izuzetno efikasne za iskustveno učenje jer pružaju priliku učenicima da urone u scenarije gde njihove odluke imaju direktne posledice po životnu sredinu, čime se poboljšava njihovo razumevanje održivosti na angažovan i praktičan način.

Najefikasniji kurikulum za OOR je onaj koji integriše održivost u sve predmete, čime se promoviše međupredmetno učenje i omogućava učenicima da vide održivost kao višeslojni koncept koji se primenjuje na različite oblasti života i učenja.

Partnerstvo sa lokalnim poljoprivrednicima u organizovanju pijace "od farme do stola" promoviše praktično učenje i promene u ponašanju prema održivosti povezivanjem stanovništva sa praksama održive poljoprivrede, čime se postiže trajni angažman u OOR.